Теорија архитектуре
Предавања и вежбе: Доц. Оливера Дулић
Студијски програм: Грађевинарство
Врста и ниво студија: Мастер академске студије
Статус предмета: Обавезан
Број ЕСПБ: 6
Услов: Нема
Циљ предмета
Предмет Теорија архитектуре представља завршни део формалног образовања архитекте, сумирање знања из историје архитектуре, везе архитектуре са социјалним и хуманитарних наукама те алатку за истраживања из области архитектуре и интердисциплинарних области око ње – социологије становања и урбане социологије, психологије околине, ергономије, теорије уметности, политологије и философије. Курс садржи и елементе методологије научног истраживања примењеног на архитектуру и сродне области.
Исход предмета
Настава је фронтална, али током семестра студенти треба да изведу истраживање из области архитектуре или интердисциплинарно комбиновано са неком граничном дисциплином. Тему бирају студенти према свом интересовању у договору са наставником. Током вежби се обрађују теме са презентацијом и дискусијом студената.
Садржај предмета
Теоријска настава
1. недеља
Увод: дефиниција теорије архитектуре, архитектура и граничне дисциплине (филозофија, теорија науке, историја и теорија уметности), интерпретације историје теорије архитектуре.
2. недеља
Теорија архитектуре грчке и римске антике (грчки филозофи о архитектури, Витрувије): архитектура и космос, архитекта као „полу-бог“, геометрија као мајка свих наука, Платон, Аристотелова естетика, Витрувије и Десет књига о архитектури (Фирмитас, утилитас, венустас).
3. недеља
Теорија архитектуре средњег века: неоплатонизам, хришћанска космологија, Св. Аугустин, сколастицизам и готика, реалисти и номиналисти, Св. Тома Аквински, Роџер Бејкон, Опат Сугер, Гервас, Сикардус, Вилард де Хонекорт, еснафи и универзитети.
4. недеља
Теорија архитектуре ренесансе: Марсилио Фицино, Леон Батиста Алберти, Леонардо да Винчи, Маниризам и Микеланђело Буонароти, Ђордано Бруно, враћање кодификацији и Федерико Зукаро, Ломазо и његов Тратато, Себастиано Серлио, Ђакомо да Вињола. Андреа Паладио, нове академије уметности.
5. недеља
Теорија архитектуре барока: настанак позитивизма, дуалитети барока, Рене Декарт, Барух Спиноза, Лајбниц, емпирицизам, Исак Њутн, Џон Лок, Дејвид Хјум.
6. недеља
Теорија архитектуре у доба просветитељства и класицизма: позитивизам (Карло Лодоли), продор романтизма, Sturm und Drang, концепт генија, Волтер и Вико, Хердер, метафизички идеализам, Перо и Буле, Ж-Ф. Блондел.
7. недеља
Теорија архитектуре позног 18. и 19. века (Фридрих Шинкел, Готфрид Земпер): Имануел Кант и модерни простор, поука Јапана, проблем времена, уметност као сазнање, естетика величанственог, немачки идеализам.
8. недеља
Теорија модерне архитектуре: Витгенштајн и његов Tractatus, Бергсонов интуицизам, Хусерл и феноменологија, немачки експресионизам, утицај физичара А. Ајнштајна, утицај модерног сликарства (кубизам), утицаји уметности ваневропских цивилизација, теорија Баухауса, покрет модерне (CIAM), Зигфрид Гидион.
9. недеља
Теорија постмодерне архитектуре и деконструктивизма: Лyтард, Дерида и Делуз, Петер Ајзенман и Даниел Либескинд, Жак Херзог и његови корени у романтизму и Јозефу Беусу.
10. недеља
Мисаони системи ван западног културног круга и њихов утицај на западну теорију архитектуре и праксу (Јудаизам, Ислам, Будизам, Шинто, Метаболизам).
11. недеља
Филозофија науке и методологије истраживања и њихова примена за архитектуру и граничне области.
12. недеља
Примена теорије архитектуре за истраживања – конципирање наочно-теоретског апарата.
13. недеља
Предмет истраживања, одређивање метода, постављење хипотеза, организација (конструкција узорка, периодизација), интерпретација резултата, статистички методи, припрема за презентацију, односно публикацију
14. недеља
–
15. недеља
–
