Суботица

Студирање у Суботици

Искористите предности мањег града – факултет у предивном парку, на свега пет минута од центра и пар минута хода од студентског дома, знатно нижи трошкови живота него у велеграду, безбедно и пријатељско окружење, мноштво културних и образовних садржаја.

Факултет има подршку града по свим питањима и изванредну сарадњу са локалном самоуправом, о чему сведочи и документ који су потписали декан и градоначелник.

Суботица је град на северу Војводине, надомак границе са Републиком Мађарском. У писаним документима се први пут спомиње 1391. године, мада археолошка истраживања указују на то да је насеље на овим просторима постојало и знатно раније.

Град који се налази на раскрсници Европе и Азије, у време владавине Аустро-Угарске монархије се помиње под именима: Zabotka, Szent Maria, Mariatheresiopolis. У модеран средњеевропски град развила се крајем XIX и почетком XX века – прва железница (1864), прво модерно индустријско постројење (1879), плинара (1890), електрична централа (1896), трамвај и слично.

Суботица данас има око 100.000 становника, различитих националности и вероисповести и представља један од најзначајнијих културних, образовних, научних, привредних и спортских центара северне Бачке. Почетак школства датира са краја XVII века – претеча гимназије отворена је 1747. године, основна школа за житеље православне (1710) и католичке вероисповести (1732) као и музичка школа која је отворена 1868. године. У граду постоје три факултета (Економски, Грађевински и Учитељски факултет на мађарском наставном језику), две високе школе струковних студија (Висока техничка школа струковних студија и Висока школа струковних студија за образовање васпитача), велики број средњих и основних школа.

У архитектури Суботице су присутна права ремек дела градитељства. Градска кућа (1908-1910) представља изванредан спој уметности и заната, која поред Синагоге (1902) спада у једну од највећих и најлепших грађевина у овом делу Европе. Народно позориште (1853), које је данас у току опсежне рестаурације, са својих шест коринтских стубова, а као врхунско дело сецесије истиче се Рајхлова палата из 1904. године. Треба поменути и необарокни стил Градске библиотеке (1897), зграду Гимназије (1899) као и многе друге мање познате објекте.

На десетак километара северно од Суботице налази се нераздвојни део града и омиљено шеталиште и купалиште Суботичана, језеро Палић, за које се верује да представља остатак Панонског мора. Исте године, када је уз велико славље, почетком прошлог века, у Суботици завршена Градска кућа, Палић из бањског купатила прераста у тада чувено и врло познато летовалиште, које у околини језера са барокним парком, добија Водоторањ, Велику терасу, Женски штранд и многе летњиковце.